Kako poboljšati kvalitet uljane repice
Ostvarenje ciljanog kvaliteta uljane repice može značajno pridoneti vrednosti useva, zavisno o svrsi za koju je namenjena. Glavni ciljevi su nivo glukozinolata i procenat sadržaja ulja. Ishrana biljaka svakako utiče na te vrednosti, pa je zato važno da bude pravilno uravnotežena.
Važnost uravnotežene ishrane biljaka
Ciljani kvalitet uljane repice zavisiće od potreba krajnjeg korisnika. Glavne karakteristike o kojima treba voditi računa su nivo glukozinolata i postotak sadržaja ulja. Ishrana biljaka u značajnoj meri utiče na te vrednosti, pa je pravilno uravnotežena ishrana vrlo važna za ostvarivanje traženog kvaliteta. Uz te dve vrednosti, namena ulja zavisi o sadržaju eručne kiseline, koja više nije prisutna u biljkama.
Načini upotrebe uljane repice su :
- Jestivo ulje za ljude
- Obnovljiva sirovina u hemijskoj industriji
- Obnovljivi izvor energije – biodizel
- Izvor energije i proteina za životinje, u obliku pogače ili sačme
- Usev za zelen đubrenje
- Krmno bilje
Uljana repica se dugo nije smatrala pogodnom za ljudsku prehranu, jer je zbog visokog sadržaja eručne kiseline imala vrlo neugodan ukus.
ultivisanjem uljane repice udeo eručne kiseline smanjen je sa 40% na nulu, dok su udeli polinezasićenih masnih kiselina (linolna i linolenska kiselina) u ukupnom sadržaju masnih kiselina narasli sa 15% na 20%, odnosno sa 8% na 12%.
U poređenju s ostalim biljnim uljima, uljana repica ima najmanje zasićenih masnih kiselina (6 – 8%) u ukupnom udelu masnijh kiselina i bogata je biljnim sterolima. Ulje uljane repice sadrži visok postotak mononezasićenih masnih kiselina: 58 – 60% od ukupnog sadržaja masnih kiselina.
Ulje dobijeno iz uljane repice sadrži zadovoljavajuće nivoe tokoferola, tj. vitamina E.
