N-Senzor - za preciznu primenu azota

N-Senzor je uređaj koji meri sadržaj azota u usevima u vreme primene đubriva i na temelju rezultata određuje odgovarajuću količinu đubriva za različita područja na parceli.

N-Senzor osigurava da se na svakom delu polja primeni precizna i optimalna količina azota. Taj uređaj postao je standard tehnologije u preciznoj poljoprivredi.

N-senzor: Daljinsko istraživanje na vašem traktoru

Precizno đubrenje prilagođenao situaciji jedan je od glavnih ciljeva precizne poljoprivrede. Za primenu varijabilne količine đubriva potrebni su precizni i efikasni alati za određivanje stvarnih potreba za hranivima. Tehnologija daljinskog istraživanja omogućuje da te informacije dobijete na brz, precizan i isplativ način. N-senzor otkriva sadržaj azota u usevu tako što meri svetlo koje se reflektuje od biljnog pokrova i pomoću tih podataka “u hodu” određuje količinu đubriva potrebnu za pojedini deo parcele.

Prednosti korišćenja N-senzora

  • Određivanje optimalne količine đubriva za svaki deo polja

  • Povećanje potencijala prinosa na celom polju

  • Povećanje efikasnosti korišćenja đubriva

  • Smanjenje količine azota u tlu posle žetve

  • Povećanje prinosa

  • Ujednačeniji kvalitet

  • Skraćenje trajanja i smanjenje troška žetve

  • Smanjenje rizika od štete za životnu sredinu


Kako radi N-senzor?

N-senzor određuje potrebu za azotom mereći svetlo koje se reflektuje od biljnog pokrova na površini od otprilike 50 m2. Merenje se vrši svake sekunde, a sistem je dizajniran za rad pri uobičajenim radnim brzinama i svim širinama prohoda. Senzorska tehnologija za primenu u poljoprivredi utemeljena je na krivulji refleksije svetla za vegetaciju. N-senzor meri refleksiju svetla u okvirima talasastih pojaseva specifičnih za sadržaj hlorofila u usevima i biomasi. Na temelju tih podataka uređaj izračunava stvarnu apsorpciju azota u usevu i određuje optimalnu količinu azota koju bi trebalo primeniti. Tu informaciju šalje rasipaču ili raspršivaču, koji će u skladu s tim primeniti đubrivo.

Celi taj proces odvija se trenutno, omogućujući “poljoprivredu u stvarnom vremenu”.

Razvoj N-senzora

Razvoj uređaja koordinirao je Yarin Centar za istraživanja i razvoj u Haningofu u Nemačkoj, a prvi N-senzor (Classic), za upotrebu u uzgoju žitarica, pojavio se na tržištu 1999. godine.

Yarin Centar za istraživanja i razvoj u međuvremenu kontinuirano nastavlja razvoj N-senzora kako bi uređaj mogao da prati promene u proizvodnji žitarica, kao i za korišćenje na nizu drugih kultura. Od 1997. do 2010. godine obavljeno je više od 250 ispitivanja u svrhu usavršavanja performansi uređaja i dodavanja novih programa kao što su Absolute-N kalibracije za uljanu repicu.

N-senzor i N-senzor ALS – dva sistema, jedna filozofija

Godine 2006. Yara je predstavila tržištu novi N-senzor ALS (Active Light Source – aktivni izvor svetla), koji radi na sličan način kao i klasični N-senzor, određujući potrebe useva za azotom na temelju merenja refleksija svetla na usevima. Oba sistema koriste iste agronomske algoritme, utemeljena na eksperimentalnim ispitivanjima, za optimalno precizno đubrenje, i oba su povezana s računarom u vozilu koje obrađuje podatke o usevima i GPS koordinate.

Glavna razlika između dva N-senzora je što ALS senzor ima ugrađen vlastiti izvor svetla. N-senzor ALS za merenje ne koristi dnevno svetlo nego kontinuirano emituje prema usevima svoj izvor svetlosti – ksenonska svetla – i očitava refleksiju. Zahvaljujući tome N-senzor ALS može da se koristi nezavisno od ambijentalnih svetlosnih uslova, čak i noću.

Dostignuća

  • Prinos žitarica povećao se za 3,5% na mestima gde su primenjene jednake količine đubriva

  • Prinos uljane repice povećao se za 3,9% zahvaljujući korišćenju kalibracije Absolute-N

  • Na poljoprivrednim imanjima koja koriste N-senzor ostvarena je ušteda azota do 14%

  • Efiaksnije korišćenje azota smanjilo je ugljenikov otisak za 10-30%

  • Efikasnost kombajniranja povećala se za 12-20% zahvaljujući smanjenom poleganju, manjim gubicima i povećanoj brzini protoka

  • Ostvarena je veća konzistencija nivoa proteina u žitaricama – prosečno 0,2-0,5% iznad ciljane vrednosti

  • Smanjenje poleganja od 80% u odnosu na useve na kojima se azot primenjivao na konvencionalan način