Kako povećati prinos paradajza

Ishrana biljaka i prinos paradajza

Azot

Azot je jedno od najvažnijih hraniva za optimalni rast biljaka i ostvarivanje visokih prinosa. Usevi paradajza iznesu oko 2,2-2,4 kg azota po svakoj toni roda, zato su potrebne velike količine - najmanje 250 kg/ha - za ostvarenje prosečnog roda od 100 t/ha na otvorenom prostoru. Međutim, prevelika količina azota može negativno da utiče na prinos, pa je pre primene važno da se uradi ispitivanje kako bi se utvrdila tačna potreba za ovim hranivom.

Vrlo je važno da se azot primeni u pravom obliku jer, na primer, amonijum nitrat može da ograniči rast i negativno utiče na ukupni kvalitet.

Fosfor

Fosfor je važan za rani rast i razvoj korena sadnice tokom njegovog formiranja. Takođe je ključan u fazi rađanja ploda. U tlu s malom dostupnošću fosfora, đubrenje tim hranivom povećava prinos i poboljšava sazrevanje, smanjujući količinu odbačenih plodova u žetvi.

Kalijum

Paradajz ima srazmerno visoke potrebe za kalijumom – uobičajena je primena iznad 300 kg/ha. Visok nivo kalijuma osigurava visok prinos paradajza. Važno je i da primena bude uravnotežena s drugim hranivima, poput kalcijuma i magnezijuma.

Kalcijum

Kalcijum je potreban za rast biljnog pokrova, razvoj korena i prinos. Dostupnost ovog hraniva sredinom sezone od ključne je važnosti za ostvarenje velikog prinosa. Važno je da kalcijum bude dostupan u svim fazama rasta, uravnotežen s kalijumom i magnezijumom.

Sumpor

Sumpor je važan za podsticanje prinosa, a potrebno ga je primenjivati u svim fazama rasta. Manjak sumpora u tlu česta je pojava; folijarna primena po pravilu daje bolje rezultate u odnosu na primenu rasipanjem.

Mikrohraniva

Nedostatak bilo kog hraniva ograničiće će prinos, međutim važno je imati na umu da zbog viška mangana i bora može da dođe do toksičnosti i ograničenog rasta. Najvažnije mikrohranivo je bor – u slučaju njegovog nedostatka, na plodu se pojavljuju plutaste površine, dok ozbiljan manjak tog hraniva može da ograniči formiranje plodova.

Ostale poljoprivredne prakse za povećanje prinosa paradajza:

• Gustoća sklopova i razmak između biljaka ključni su preduslovi koji omogućavaju da potencijal prinosa paradajza bude ostvaren.
• Održavanjem optimalne pH vrednosti tla osigurava se laka dostupnost hraniva.
• Uništavanje korova treba obaviti pravovremenom primenom herbicida ili kultivacijom.
• Temperatura i intenzitet svetlosti ključni su u fazi cvetanja, kako bi se osiguralo neometano formiranje cvetova, dobro oprašivanje, oplodnja i rađanje ploda.
• Stres od previsoke temperature može da prouzrokuje propadanje pupoljaka pre cvetanja. Izloženost prevelikoj temperaturi u vreme cvetanja dovešće do nenormalnog razvoja cvetova i uvenuća biljke.
• Preterani vegetativni rast može da se ublaži rezanjem donjih listova, kako bi sazrevajući plod bio bolje izložen svetlosti. Pritom se istovremeno osigurava bolji protok vazduha oko donjeg dela stabljike, čime se smanjuju posledice bolesti stabljike. U područjima s intenzivnom sunčevom svetlošću trebalo bi voditi računa da se ne pretera s rezanjem listova, kako se usevi ne bi izložili riziku opekotina od sunca.
• Obogaćivanjem useva u stakleniku ugljen dioksidom povećava se težina plodova, kao i ukupan prinos. To se pogotovo odnosi na staklenike sa slabijom ventilacijom.
• Sprovođenje dobre prakse ispiranja u području korena, čime se postiže kontrola nad nivoom slanosti, i dobro snabdevanje vodom, rezultiraće maksimalnim rastom i osiguraće biljkama dobro snabdevanje hranivima.