Kako povećati prinos kukuruza za zrno

Prinos kukuruza za zrno povećava se utvrđivanjem optimalnog broja biljaka za stvaranje zelenog biljnog sklopa i pravilnim održavanjem tog biljnog sklopa, a u kasnijim fazama maksimiziranjem broja zrna po klipu odnosno težine svakog zrna. Kako bi se to ostvarilo, potreban je dobro uravnotežen program ishrane koji uključuje sva makro - i mikrohraniva.

Na količinu prinosa kukuruza može uticati velik broj faktora, a uzgajivač nad mnogima može imati kontrolu, u zavinosti od klimatskih uslova i vrste tla. Precizno uravnotežen program ishrane od ključne je važnosti za ostvarivanje maksimalnog prinosa.

Na prinos kukuruza u zrnu utiču ista hraniva kao i kod silažnog kukuruza, ali ta dva tipa razlikuju se u iznošenju hraniva, pa to treba imati na umu prilikom planiranja ishrane sledećih useva.

Azot pospešuje rast i povećava prinos

Azot je veoma važan za ostvarivanje visokih prinosa kukuruza. Pospešuje rast i razvoj, i on treba da stalno bude dostupan biljkama. Važan je za izgradnju i održavanje zelenog biljnog pokrova, maksimiziranje fotosintetske asimilacije kao i na kraju za maksimiziranje prinosa kukuruza u zrnu. Jednako je važan i sumpor, bez koga azot ne može da bude efikasno iskorišćen.

Azot je ključan za rast biljaka, kao jedna od gradivnih jedinica proteina. Najviši prinosi kukuruza u zrnu ostvaruju se uz primenu azota u rasponu između 200 i 250 kg/ha. Količine moraju biti dovoljno velike za postizanje maksimalnog rasta biljaka. Nedostatak azota prouzrokovaće kraće klipove s manjim brojem zrna.

Grafikon: Uticaj količine primenjenog azota na prinos kukuruza u zrnu

Grafikon: Uticaj sumpora i azota na prinos kukuruza u zrnu

Fosfor poboljšava rast korena i zasnivanje useva

Fosfor je prije svega važan za razvoj korena i dobro zasnivanje useva. Zasnivanje useva zasađenih u hladnom ili vlažnom tlu često je usporeno, a fosfor je često ograničavajući faktor. Slično je i kod suvog tla, u kome je dostupnost fosfora takođe ograničena.

Istraživanja u tlu s niskim indeksom P pokazala su kako primena P2O5 u količini do 150 kg/ha donosi povećanje prinosa. Međutim, čak i za tla s visokim indeksom P potrebna je startna primena P2O5 – oko 20 kg/ha - kako bi se postigao povećani prinos.

Grafikon: Uticaj fosfora na prinos kukuruza u zrnu

Folijarna primena fosfora najbolji je način za nadoknađivanje nedostatka hraniva u ranoj fazi, a pomoći će i poboljšanom razvoju korenskog sastava za podršku kasnijem rastu.

Istraživanja su pokazala da biljke kukuruza koje rastu u hladnom i/ili kiselom tlu s manjkom fosfora koriste dvostruko više površinski primenjenog fosfora od kontrolnih biljaka u kojima nema nedostatka hraniva; znatno više fosfora je premešteno iz listova, pre svega u korene, čime se maksimalno pojačava rani razvoj korena.

Manjak kalijuma ograničava prinos i kvalitet zrna

Poput azota, i kalijum pojačava razvoj useva, pa je rastućim biljkama potreban u velikim količinama. Primena kalijuma treba biti uravnotežena s primenom azota. Dobro odmerena prihrana kalijumom znatno će da smanji štete od mraza i poleganje. Kalijum je posebno važan za zatvaranje stoma, a nedostatak tog hraniva rezultira gubitkom vode u biljci.

Grafikon: Uticaj kalijuma na prinos i kvalitet zrna

Magnezijumova vitalna uloga u fotosintezi

Magnezijum je središnja komponenta molekula hlorofila, povezan s četiri atoma azota pirolskih prstenova. Nivo magnezijuma zato je važan radi održavanja zelenog biljnog pokrova.

Pored zelenila biljnog pokrova, važno je i održavanje njegove strukture i arhitekture, kako bi biljke najefikasnije primale svetlost i pretvarale je u prinos.

Grafikon: Uticaj magnezijuma na prinos kukuruza u zrnu

Nedostatak svakog mikrohraniva utiče na prinos

Dobro uravnotežen program ishrane biljaka od ključne je važnosti za postizanje maksimalnog prinosa. Sva mikrohraniva su neophodna, a manjak bilo kojeg mikrohraniva može da ograniči razvojne procese i na kraju smanji prinos kukuruza.

Bor

Bor ima funkciju u procesima izduživanja ćelija i razvoja polenskih kanala, dakle direktno utiče na broj zrna. Nedostatak bora može da prouzrokuje smanjeni broj zrna, odnosno klipove kojima nedostaju zrna. Folijarna primena bora - ili primena u tlu – za vreme produžnog rasta stabljika doprineće povećanju prinosa kukuruza u zrnu.

Grafikon: Uticaj folijarnog bora na prinos kukuruza u zrnu

Bakar

Biljke kukuruza osetljive su na nedostatak bakra, a najveća potreba za tim elementom je u fazi generativnog rasta. U poređenju s drugim mikrohranivima, bakar je potreban biljkama u srazmerno malim količinama, a iznošenje u žetvi vrlo je malo.

Grafikon: Uticaj predsetvenog tretmana bakrom na prinos kukuruza u zrnu

Mangan

Mangan direktno utiče na razvoj i rast biljaka. Učestvuje u proizvodnji hlorofila i fotosintezi, kao i kao katalizator u brojnim procesima rasta unutar biljke, uključujući metabolizam i sintezu proteina. Mangan se najviše akumulira u listovima i stabljikama – više od svakog drugog mikrohraniva. Apsorpcija je postupna, posebno u vreme vegetativnog rasta. Može se primeniti folijarno ili u tlu.

Grafikon: Uticaj mangana na prinos kukuruza u zrnu

Cink

Cink je važan za održavanje fotosintetske aktivnosti.

Grafikon: Uticaj folijarnog cinka na prinos kukuruza u zrnu